Srpski književni glasnik

208 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

ако ентропија наступа у крајној интервали временој, и ако светски процес нема апсолутно никаквог почетка у бесконачном времену прошлости, онда је очевидно да је ентропија морала наступити пре бесконачно дугог времена, у самој бесконачној прошлости. Јер ма колико се велика замислила времена интервала у којој процес ентропије има да се изврши, та интервала мора бити крајна, а кад се крајно одузме од бескрајнога остаје Oecкрајно, и кад од бесконачног времена прошлости одузмемо крајни део времена, у коме је се имао збити процес ентропије, остаје нам ипак читава бесконачност, тако, да је се пре бесконачно дугог времена морао процес ентропије збити, ако га доиста има и ако је он нужан облик процеса васионског. Антиномија је јасна, несумњива, и њу нико не може избећи. Јер — да се зауставимо у кратко на једној могућој примедби, коју можда нико није учинио — ако би се, на пример, рекло, да светски процес у назад може бити бескрајан, а да у напред, т. Ј. у правцу будућности, може бити крајан, тим би се рекло нешто што је немогуће. Ако је процес ентропије спреда зато крајан што је број природних енергија крајан и што је квантитет прелаза једне енергије у другу крајна количина, онда је очевидно да је п у назад процес тај крајан, јер идући даље у прошлост ми налазимо пред собом све више енергија и релативни однос појединих енергија све Je равномернији, док напослетку не дођемо до једног првобитног стања, у коме ни једна енергија није претворена у другу. Сам принцип ентропије захтева дакле собом једно првобитно стање васионе, из кога се она развија. Сад, ако је принцип ентропије тачан васиона није могла ово своје првобитно стање задобити из некаквога пређашњега. стања. потпуне ентропије, пошто је стање потпуне ентропије сасвим неспособно да се измени, и онда настаје антиномија. Као што се види, та је антиномија фундаментална, она прети да саму Природну Науку уништи. С једне стране цела се Природна Наука оснива на претпоставци материје и силе (или кретања као примор-