Srpski književni glasnik

ЕД а а —

О ЕнтРОПИЈИ ВАСИОНЕ. 209

дијалне особине материје) и сматра постојанство материје и спле као ствари експериментално доказане, као своје свете резултате, с друге стране опет принцип ентропије, којп је исто тако несумњив експерименталан резултат Природне Науке у односу на унутрашњу везу природних енергија једне спрам друге, противречи OBIM великим принципима п овим светим резултатима. Из експериментално доказаног постојанства енергије и из идентифицициране енергије с кретањем следује несумњиво вечност светског процеса, пошто је кретање првобитна особина материје, особина без које се материја не да замислити. С друге стране опет биће се светског процеса састоји у све већој ентропији енергије, у неопходном наступању једног финалног стања. По првим резултатима Природне Науке светски је процес вечан, без почетка у времену и без свршетка у времену, по другим резултатима светски процес није вечан, он је морао имати почетка у времену, као што мора имати свршетка у времену. Као што се види, антиномија је ту, она се не може избећи, она као нека авет прети да нам удави пашу егзактну Природну Науку, на коју смо ми тако охоли. Чудним удесом судбине. баш у оно доба када су материјалисте Молешот и Бихнер, ослањајући се на она прва два велика резултата Природне Науке, објавили свету смрт Метафизике и решење светеког проблема од стране Природне Науке, баш у то доба изашли су епохални радови Клаузијеви и Томеонови о ентропији. Принцип ентропије дошао је материјалистима веома незгодно и онп су најпре тежили, да ставе у сумњу теоријске подлоге његове, па кад им то није испало за руком (Клаузије је победоносно побио све нападе који су изнети против његове формулације Карнотовог принципа), они су покушали, да на други начин избегну конзеквенције тога принципа. И они су, да би то учинили, постали неверни својим принципима. На име, материјалистички покушај да се избегну конзеквенције принципа ентропије, да представимо ствај најпре укратко, састоји се у претпоставци да гравитација 14