Srpski književni glasnik

230 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

нашао за своју тему. Даље је требало напоменути нешто о употреби аката. Јер док други одељак (о цркви) може чинити утисак као да је реферат садржине аката о религиозним односима, четврти. (о финансијама) састављен је са трудом и марљивошћу која показује да писац познаје метод научног рада и, што је важније, зна њиме да се служи са успехом. То је потребно истаћи, јер је код нас много писаца, који знају како треба радити а ипак He знају да раде како би требало.

Штета је заиста што је други одељак ове расправе (о религиозним односима) непотпун. Писац се правда, додуше, тиме, што је он хтео да у овој расправи изнесе само нов материјал, па је навлаш изоставио све оно што је о историји цркве тога доба већ познато; а тога. је много. Према већ познатом материјалу и новим подацима, које је сам сабрао, могао је писац потпуно нацртати прилике у српској цркви онога доба. Овако је цео тај одељак само допуна већ познатом материјалу; њега ће са интересом моћи читати само онај, коме је већ позната историја цркве онога времена. Међутим је тај недостатак надокнађен богатим материјалом и извреном израдом четвртог одељка. 'Тај одељак (о финансијама) било је најтеже израдити, а он је израђен најбоље. —

У време, када су земље, које данас чине језгро АустроУгарске Монархије, постале својина. Хапебуршке Динанстије, била је главна брига тих земаља борба против Турака. А када су половином ХУП века престали верски ратови и религиозне трзавице, које су биле заузеле целу западну Европу, Хапсбуршка. Монархија узела је на себе улогу главног борца. против Турске Царевине. У тој борби имала. је Аустрија највећи војни успех у ратовима крајем ХУП века а дипломатски у Пожаревачком Миру (1718).

Пожаревачким Миром добила је Аустрија земље, којима. никада. дотле није владала, земље у којима је становао народ, који је она сваком приликом позивала, да устане против Турака и да пристане уз њу, јер му она