Srpski književni glasnik

962 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

мукао као да је имао неко запаљење гркљана. Ова животиња, необично зла, познавала је само Нанону. Ова два сеоска створа разумевала су се.

Кад Шарл виде жућкасте и почађале зидове и степенице са црвоточном оградом, које су се тресле под тешким корацима његовога стрица, његово разочарање пође »гијогганао. Чинило му се да је у неком кокошарнику. Његова стрина и његова сестра од стрица, којима се окрете да им прочита на лицу шта мисле, беху тако навикле на ове степенице да његову зачуђеност, не погађајући јој узрок, узеше за израз пријатељски, и одговорише на њу љубазним осмехом који га доведе до очајања. «Ког ме је ђавола послао отац овамо % говорио је у себи.

Кад су се испели на први спрат, он спази троја врата, обојена етрурском црвеном бојом и без оплата, која су се губила у прашљивом зиду и била окована гвозденим полугама чији су се крајеви завршавали рачвасто, као и крајеви дугачке кључане рупе на брави. Једна од ових врата, и то она која су се налазила више степеница, и која су водила у собу изнад кујне, била су очевидно зазидана. Доиста, у ту собу улазило се само кроз собу Грандеову, коме је она служила као кабинет. Једини прозор, кроз који је у њу улазила светлост, беше из дворишта и закован дебелом гвозденем решетком. Нико, па ни госпођа Гранде, не имађаше приступа у њу; чича Гранде је хтео да буде у њој сам, као алхемичар у својој радионици. Ту је, по свој прилици, имало неко тајно скровиште познато само чича Грандеу; ту су лежале наслагане тапије; ту су висиле теразије за мерење златника, ту су се ноћу и тајно писале облигације, признанице, и сводили рачуни; тако да су људи трговци видећи Грандеа увек готова, а никада да ради, могли мислити да му стоји Ha расположењу каква вила или какав демон. Ту је, по свој прилици, кад Нанона хркаше да се зидови тресу, кад пас чувар бдијаше и зеваше у дворишту, кад госпођа и госпођица Гранде спаваху ду,