Srpski književni glasnik

2 F UH»H;K 9 ; 324 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

сентименталним расположењем према самом себи, потпуно

свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.

Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке. Пуче негде близу онде у селу. Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ. Скочих са столице и изиђох из собе на доксат. Пред кућом спазих мајку. Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.

„Чу ли, где пуче пушка упита ме.

— Чух, рекох,

— А где пуче

— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка гор-

њем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.

Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој етрани служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.

„Шта је море то било7 повика мајка уплашено.

— Није ништа“, одговори он.

Виђаше се да има нешто. Само се устеже. Страх га да каже. У толико значи да је опасније оно што има да каже. Стрчах низа степенице, да сам му ближе.

„Говори море! повика мајка још више уплашена. Бојаше се да није оцу што било, јер од како је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.

— Утекла Гила“, рече он и усиљено се осмехну.

Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима. Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумњах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.

„Како велишт Утекла....7 Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.

— Мало пре утекла за Алексу. Мајка јој није била ту.