Srpski književni glasnik

О ЕНТРОПИЈИ ВАСИОНЕ. у (4).

Ова модификација не само да је нужни постулатум ФИлосоФеког решења. проблема, него је, као што ћемо одмах показати, и нужни постулатум принципа ентропије. На име, дубљи поглед у биће принципа ентропије и у природу енергије уверава нае, да тај принцип не може важити само за једну природну енергију, него да у ствари мора важити за све. Ако су све енергије кретања, и ако се за принцип ентропије код топлоте може показати да произилази из кинетичне природе њене, онда очевидно да тај принцип мора важити и за све остале енергије, пошто су и оне све кинетичне природе. Откуда топлоти та чудна особина, да се само онда може претворити у механични рад, кад са топлијег тела прелази на хладније, и то никада не цела, већ само једним делом евојим7 Она се да врло лако објаенити, кад се узме да је топлота кретање. Кад два тела, од којих је једно топлије а друго хладније, дођу у додир, онда топлота. може само са топлијег тела прећи на хладније а никако не обратно: код топлијег тела брзине кретања молекила. су јаче, а при судару молекила бржи he молекил увек пренети своје кретање на спорији а никада обратно. Што се топлота не може да претвори цела у механички рад долази отуда, што се гасовито тело које служи као медијум између топлијег и хладнијег тела, између којих бива прелаз топлоте (код парне машине водена пара) и у исто доба трансФормација њена у механички рад, никада не може да исхлади потпуно до апсолутне температурне тачке (као што је познато, та тачка лежи 273% C. испод нуле), већ само до температуре околних тела, што је опет еаема јасно, ако се узме да је топлота кретање молекила, јер ће