Srpski književni glasnik

Молим ЗА КАРТЕ, ГОСПОДО. 569

казати, и ја сам слободан да, завршујући га, изразим жељу и наду да је он у томе бар у неколико и успео.

Др. БРАНИСЛАВ. ПЕТРОНИЈЕВИЋ.

МОЛИМ ЗА КАРТЕ, ГОСПОДО.

— Гоеподине Смитсоне, (рече председник егревилскога суда Америчанину Смитсону, који пре тога беше устао и већ одговорио на уобичајена питања), ви сте оптужени за лаку телесну повреду, због које повређени скоро петнаест дана није био способан за рад. Дана 23 Фебруара ове године ви сте се возили мареељеким брзим возом, који полази из Париза у 11 часова и 55 минута у вече. У Мореу, где воз стаје, један железнички чиновник у служби Друштва „Париз—Лион—Средземно Море“, Г. Брин, епусти с поља прозор на купеу прве класе у коме сте ви седели, и врло учтиво — то су ваши сапутници једнодушно посведочили — поиште од вас вашу карту. Ви сте на то устали са седишта на коме сте лежали...

— Пробудио ме је иза сна, нађе Смитеон за потребно да објасни.

Председник настави :

— и, без и једне речи, хладнокрвно, се неочекиваном (и у осталом савршено необјашњивом) евирепошћу ударили сте га песницом у лице, ударцем који би могао вола убити. Господин Брин је на то изгубио свест, и док је полицијски чиновник вас стављао у затвор, дотле су њега однели у његов стан, обливена крвљу која му је куљала на уста. Господин Брин је боловао две недеље. Потпуно опорављен данае, оп се јавља као приватни тужилац и тражи две етотине динара на име накнаде за претриљене болове. Његово тражење...