Srpski književni glasnik

370 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— „сувише је скромно, упаде у реч Едгар Смитеон. Заиста, ја нисам знао да је ударац био тако јак, и врло ми је жао што сам био тешке руке. Но кад је тако испало, ја желим да господину Брину дам за то правичну накнаду. Ја сам, дакле, готов да положим његовом заступнику суму од две стотине долара, што чини, у Француском новцу, нешто више од хиљаду динара.

Адвокат Бринов устаде, скиде евоју капу, и рече:

— Ја узимам к знању речи оптуженога. Мој властодавац, у чије име ја говорим, прима учињену му понуду и изјављује да одустаје од своје тужбе.

Смитеон је већ мислио да је претрес свршен, и маши се руком у џеп. Велико беше његово изненађење кад виде да се председник, једним покретом руке, умеша у ствар:

— Не вадите ваш новац, господине Смитеоне. Суд ће водити најбрижљивије рачуна о вашој добровољној племенитости и о одустанку приватнога тужиоца; али овде постоји и остаје преступ предвиђен законом и kaжњив по званичној дужности. — Извештаји прибављени о вама говоре сви у вашу корист. Америчка колонија се за вас топло заузима и сведочи о вама да сте један одлично васпитан и врло љубазан човек, један џентлмен, у пуном смислу те речи. Према томе, непојмљиво је шта вас је могло руководити да на личности једнога сиромашка чиновника извршите то беспримерно и сурово дело које вас је данас довело пред суд. Можете ли нам дати каква објашњења о овом вашем поступку

— Био сам изгубио етрпљење, одговори Омитеон; по пети пут су дошли да ми траже карту !.. Ја сам држао да ми је новац којим сам карту платио давао права не само на пут, него и на еваку могућу удобност и на мир на путу. Ја сам сасвим искрено веровао да ми је повређено моје право на спавање, и устао сам против те злоупотребе онако као што би то учинио ма који од мојих земљака. У ствари, све је то само неспоразум. Друга земља, други обичаји.

И како га је председник егревилскога суда зачуђено посматрао, као човек који не може да разуме оно што му

ни. о