Srpski književni glasnik

«

ОЦЕНЕ И Прикази. 387

ћа је ова изложба управ успела, и да у њој видимо жив зрачак светлости на путу к лепоме у првом културном центру Српетва.

Rhacusinus.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Песме Цветка. Јаковљевића, Београд, 1901.

За љубав оних који мисле да ће идеализам опет победити, г. Јаковљевић се прихватио незахвална посла да делом доказује како није истина да пар кобасица или, како он каже, кренвиршала, вреди онолико колико је неко рекао једном приликом. Он је издао књигу песама, којој горе исписасемо наслов, и из поговора тим песмама види се, осим његова мишљења о поменутој животној намирници, и шта је г. Јаковљевић хтео да д1 својим песмама и шта мисли да је њима дао. Књига је изишла поодавно, али ни лист ни читаоци, HM сам г. Јаковљевић нису ништа изгубили што се ог. Јаковљевићу доцније говори.

Кад је Бог етварао српски народ, дао му је, вели г. Јаковљевић у свом поговору, поред доста зле судбине, и три лепе одлике, свега три, које су га увек красиле: песничку душу, мелодиман језик, и грло певачко. У г. Јаковљевића су познате биле две од ових одлика: мелодичан језик и грло певачко. Трећу, песничку душу, хтео је да нам покаже овом збирком својих песама. Њоме је хтео да нас увери, да је певао не само грлом но и душом, да дакле има све што је Србину Богом дано.

Њему је тешко било погледати сву душевну сипромаштину данашњег нараштаја. Изишле су му пред очи величанствене слике наших предака, слике Краљевића Марка и Обилића, Јевросиме и Косовке Девојке, Милоша. и Ђорђа Његоша и Сарајлије, Бранка и Јакшића. Јакшић Je био последња. слика. Више их није било. Ланац је био прекинут, и у садашњости је г. Јаковљевић нашао само празне труди

25%