Srpski književni glasnik

596 Cprcknu RMBIDREBHHM ГлАСНИК.

Ова књижица заслужује пажњу наших државника и јавних радника. Оштампана је из Кеупе Је Рапз. (H.)

— Revue Ф Еигоре, изриски часопис који уређује гроФИЦа M. Colonna, mowe је доносити од овогодишње Фебруареке свеске низ чланака Mur Pinstruetion publique en BosuieHerzećgovine, par Low ОПогег. Писац је ових чланака, директор париске Десие депегаје (es sciences, ROJM je пре неколико година. био организовао једну научну екскурзију » Босни и Херцеговини и као ресултат њенога рада публиковао прошле године опширну моногратију о Босни и Херцеговини (Гегне депегаје Јез зетепсек, татв-аути.). Све ово, што износи о јавној настави у овим окупираним ерпеким земљама, написано је на основу, званичних података и обавештења датих из владиних кругова. Отуда и она пишчева тенденција. да представи, како је босанска влада иодједнако расположена према свима вероисповестима у земљи, и како подједнако потпомаже наставу и православних и мухамедоваца и католика. Међутим, пеломе је свету позната она очајна и упорна борба, коју воде најодличнији предетавници наших саплеменика. православне и мухамедове вере у Босни и Херцеговини ево већ десетак година за црквеношколеку. аутономију, пошто је владин епстем напарен противу најприроднијих и најеветијих права ерпекога народа без разлике вероисповести. (Н.)

Онима који се јаче интересују за стару талијанску књижевност, као и свима који воле књижевну кригику и леп стил, топло препоручујемо најновију књигу Емила Ге: бара (Епије (теђћаго), прољесора на Сорбони: Флорентински

прицоведачи средњега века (1е8 сопјештв Ногелб ле ди moyen аге, 1901, Наећене, 3:50). У тој су књизи етудије о Бокачу, Франческу Барберини и Франку Сакети. Нарочито се етудија о Бокачу одликује Фином књижевном анализом и исцрпним познавањем културно -историских прилика. Писац готово транеФигурише „Декамерон“, открива и најмању тенденцију приповедача, објашњава све чиме овај предегавља евоју епоху, истиче потпуно начин како је Бокачо преносио и прекрајао старе приче средњега века. Друге две студије тако исто указују значај оне двојице поменутих приповедача, откривају положај њихов у оном времену, и представљају њихову личност и таленат интимно и рељевно. Ова је књига једна од најбољих Гебарових књига, и са највише топлине је написана. Ко је имао прилике да позна његове