Srpski književni glasnik

ПРЕГЛЕД НАЦИОНАЛНО-ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА. 437

Хрватима на северозападу и се Бугарима на југоистоку. Не заборављаху се ни суседи, те је у истом правцу рађено се Арбанасима, Грцима и Бласима.

A стање рајино у Отоманској Царевини беше такво, да је непрестано подстицало и Србе и све те њихове са: везнике да се брину и раде о скорој промени несноснога живота. Зулуми према српској раји не престајаху. Ко беше ближе граници Србијиној и црногорској исељаваше се тамо у току целога ХТХ века. Услед тога исељавања, дуж границе око Србије готово нестаје хришћана, а остају сами муслими. Око Црне Горе није сасвим тако, јер Црногорци четовањем разгоне муслиме даље од границе. Свакојако, тим се исељавањем српски народ у Отоманској Царевини проређује, а његово место у неким крајевима заузимају други. Још се српеки елеменат проређује простим истреобљивањем, нарочито видним на југозападном крају Србије и на југу Црне Горе. Равница око Скадарскога Језера, 'Топлица, Пуста Река, Јабланица до на Бинчу Мораву беху арнаутски крајеви, готово без ерпекога становништва. Тим се продужаваше процесе почет на крају ХУП века услед сеобе српске под патријархом Црнојевићем, па настављен у току целога ХУШ: да Арбанаси насилничким путем заузимају вековне српеке крајеве на југозападу наше отаџбипе и да на том крају сужавају њену границу, отржући од ње већину равне Зете, део Полимља, Подрим и Метохију с Призреном, се Дечанима и е патријаршијом у Пећи, горњи Ибар, Косово и Лаб, па све до Новога Пазара и до близу Ниша и Bpama.

Оно пак ерпекога народа што остајаше по тим несрећним земљама трпљаше свакојаке невоље. Није му било најлакше ни оно зло што јо трпео од старешина саме православне цркве. Ова беше у рукама Фанарских Грка, који балканским хришћанима управљаху без свести о својим дужностима према том Христову стаду. Глобе, незаконитости, неправде и злоупотребе грчких владика у Срба и Бугара беху често тешке као год и турске. И Срби и Бугари стадоше тражити томе лека. Срби га очекиваху од