Srpski književni glasnik

КАРНЕВАЛ У ЦАРИГРАДУ. 459

Славонији буде 1867 с њиховом помоћу скрхан немачки систем, те се ове краљевине опростише бечкога притиска.

Брхунац српских успеха онога доба беше кад кнез Михаило постиже дипломатским путем да му 1867 године султан Абдул-Азис (1861—76) преда све своје градове у Србији: Београд, Шабац, Смедереро и Кладово, а Ужице и Соко беху пре тога распрекани и порушени. Тим се Србија обезбедила да јој, кад зарати, неће из тих градова турека. војска везивати знатан део њене снате, него ће се цела. војска моћи упутити преко границе на ослобођење браће. Било је одушевљених патриота који су се бојали да ће добитак градова заварати Србију да не приступи убрзо ратовању; али сам кнез и не помишљаше на то, кад га 29 маја 1868 лиши живота, завереничко зрно. Тим српском народном ослобођењу нестаде заточника.

(Свршиће се).

Љ. ЈовАНОВИЋ.

КАРНЕВАЛ У ЦАРИГРАДУ 15924. ГОД.

(ЦРТА ИЗ ИНТИМНЕ ИСТОРИЈЕ). (2).

„Умерени“ приступише послу још тог истог дана и свечаност објавише за карневалску недељу. У првом реду требало им је украсити дворану, за коју су Млечићи могли дати најекупоценијих тканина, али то они не хтедоше, да им се не би пребацило да подражавају Флорентинцима. У место, дакле, да при украшавању истакну богаство, они хтедоше укус, којим ће надмашити евоје такмичаре, зато ставише у дужност евом еуграђанину Ањоли Мадуну, да украшавање дворане изведе више у античком етилу, слично украшавању цркава у Млецима приликом ређих евечаности. Али како је у њиховом програму једна од најзначајнијих тачака било представљање драмеког комада „Пеихе“, украшавање дворане имало је да се изведе с нарочитим обзиром на инеценирање. И Мадуна изведе поверени посао на