Srpski književni glasnik

440 СРпски КЊИЖЕВНИ ГЛлАСНИК.

потпуно задовољство „Умерених“, јер и сами Флорентинци изјавише своје велико одобравање. Истина њихове тканине беху лепе и екупоцене, али Мадунин рад био је врло вешто изведен и пун укуса тако да и млетачки вице-баило Карло Зен пишући свом пријатељу, при поређењу Флорентинеке и млетачке дворане, са задовољством констатоваше како је млетачка била већи предмет дивљења од оне Флорентинеке. Кад је с тим било готово, друштво „Умерених“ постара се да за домаћина избере личност, која ће моћи најдостојније представити млетачку колонију. Једногласан избор паде на Алвиза Грити-а, чији се глас и име с хвалом помињаше на Порти, као и у Млецима. И овај се прими. А позив на тако сјајну свечаност, на којој су млетачки колонисти имали достојно представити моћ и укус своје метрополе, не могаде одрећи ни сам посланик Петар Зен, коме године не допуштаху трошити снагу и проводити целе ноћи убрзо једну за другом. И овај не само да не хтеде одбити, већ му беше мило што ће се у друштву својих суграђана за који часак повратити у раније године, кад је весело проводио ноћи.

У недељу све су припреме биле извршене, а у вече „Умерени“ се великим бројем лепо одевених елугу са зубљама у руци дођоше пред дом свога посланика и поведоше га на свечаност. За то време Флорентинска колонија била се већ искупила у дому свог баила. Тамо се беху такођер искупили и многи отмени Пероти са гоепођама, и

5 Овај Алвиз (Лујо) Грити беше ванбрачни син тадашњег дужда млетачкога Андрије Грити-а, од неке Туркиње. На тридесет година пре овога времена Андрија се бавио у Цариграду ради трговине, и тада се роди Алвиз, који, пошто одрасте, оде у Беч, а потом у Падову, ради науке, и касније се врати у Цариград, где се стално настани. У почетку је проводио скроман живот, али бавећи се трговином мало по мало обогати се, а углед му нарочито порасте од времена, када за дужда би изабран отац му Андрија (1523. год.). Турци га тада назваше Бег-огли a Млечићи га истакоше за свог првака, те се овај често и радо заузимаше за њих, као и за Хришћане у опште. Носио се по

турски али је остао Хришћанин (Вепеде о Кашћега, Тре Tira delle cose de Tupechi, Venezia, 1539., fol. 35-3.).