Srpski književni glasnik

444 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Турске његовога доба пуне крвавих и страшних призора. Тамо се може наћи доста примера о грубом насиљу, повлађепом одозго, јер је и сам Селим то чинио. Груба сила била. је редовно јача од права, јер сам султан најмање је водио рачун о заданој речи и о поштовању обичаја, којих су се држали преци његови." Последице тога осетио је и српски народ у турској царевини." Зато је после кргаве владавине суровога Селима долазак Сулејманов на престо био прекрет на боље. Али док се тако мислило код Турака о Сулејману, Јевропа је друкчије судила, и у Иеторији Турске Царевине и данас доласком Сулејмановим па престо обично се обележава нагао и значајан успех турски према Хришћанима, јер 1521. год. Турци заузеше и последњу тврђаву на десној обали Саве и Дунава, град Београд, а годину дана потом освојише острво Род, исто тако значајну тачку хришћанску на Петоку. Први успех тујрској војсци отвори пут у Угарску, која се 1526. поклони пред Сулејманом, и даде јој снажан ослонац за даље операције ратне на тој страни, док услед другог успеха турска Флота доби правога полета. Обоје пак скупа зададе страха Хришћанима. тако, да се на западу хришћанском говорило само о опасности од ове нове силе, која се упутила у Средњу Јевропу. Опасност од ширења турске моћи била је заглушила све друго, стога се међу Хришћанима мало, врло мало, знало о Сулејману као добром владаоцу према томе, каквих је било султана, и да је то човек који воли правду, тврдо држи задану реч и да је духом био знатно узвишенији од све овоје околине.

У ствари, Сулејманов долазак на владу после оца му Селима. Т био је знак за душевни одмор његовоме народу, који је дотле свакога часа стрепио од самовоље и обести свога државнога поглавара. Још као управник у источним областима, за живота свога оца, он је био стекао глас вредна, правична и блага човека, тако да је народ о њему

15 Вапзоушто, Кога. иттегваје de Тигећа (147. in Venezia 1654.), [0]. 235. —9239.

1 Јов. Н. Томић, Данак у крви (Београд, 1898), етр. 10.