Srpski književni glasnik

КАРНЕВАЛ У ЦАРИГРАДУ. 445

и Флорентинце окупљене у славном дому Грити-еву. Затече их потпуно безбрижне, где не лупају главу, као њихови рођаци и пријатељи у Италији, који тих дана, по уверавању многих астролога, очекиваху потоп да, у име божје казне, уништи грешни и покварени свет.'+ У место силне воде и мутнога неба у Цариграду је весело сунце поздравило Грити-еве званице и наговестило им лепи ведар дан, по коме су се разишле својим домовима, а вест о лепо проведеној ноћи на млетачкој забави проносила се по Цариграду, па доспе и на саму Поргу. А то и беше по вољи Млечићима, јер њихов успех над Флорентинцима тога карневала био је неоспоран.

Тако је у Цариграду протекао овај интересни догађај. Он је већ интересан по себи, као и по месту где се десио, али нам овде ваља истаћи још и његов други знатај — као податка за историју.

Овај догађај у историји млетачке колоније у Цариграду претпоставља знатно друкчије прилике него што се замишљају на основу дела савремених Сулејману Величанственом, и вредност писма млетачкога вице-баила Карла Зена јесте управо у томе што ублажава карактер њихов и што може послужити као прилог за опену списа, који и данас служе за упознавање онога доба.

Владавина Селима 1, оца Сулејманова, испуњена. је крупним и значајним догађајима, али су стране Историје

4 У почетку 1524. год. астролози су предеказивали како ће настати општи потоп. О томе се сачувао помен и у Дневнику млетачкога хроничара Марина Сануда, где се на другој страни 201. листа ХХХУ књиге рукописа вели како је 17. јануара у јутру почела шпадати киша тако јака, да су људи на копну, сећајући се прорицања астролога како ће у Фебруару настати потоп, почели се припремати да га избегну. Тада су многи у покрајинама Фурланској и Визентини по планинским висовима били подигли куће од брвана и у њих прикупили храну. Али противно тим антролозима било их је других, који су тврдили да неће бити потопа. У том смислу један (по имену Ђорђе) био је поднео извештај ћесару, као што је и познати астролог, владика из Фосенбруна, Паоло ди Борго уверавао папу Клемента УП да се нема свет чега бојати. На оне прве мислио је Карло Зено, кад је писао писмо пријитељу у Млетке.