Srpski književni glasnik

60 СРпски Књижевни ГлАСНИВ.

опсежнију југословенску студију. Он је, наиме, поставио за задатак да тражи везу између Гундулића и његових претходника, и онда је ушао у проучавање скоро целе књижевности пре Гундулића. Затим је узео за циљ да тражи, у поезији овога песника, и трагове српске народне поезије, и онда обухватио и ту област југословенCRO књижевности, од првих бугарштица до Букових песама. Најзад је видео да му ваља потражити и утицај талијанских песника на Гундулића, и онда делом морао ући и у познавање талијанске књижевности Препорођаја. После, дубровачке књижевне студије и иначе су тежа ствар. У њима често није могућно оделити књижевност од историје. За многе гране њихове, литерарном историку потребно је историју звати у помоћ, за студију о Гундулићу нарочито. Јенсену је и. пр. требало упознати се са псторијом дубровачко-турских односа. ако је хтео испитивати «Османа». а тако исто и са пољском историјом, ради испитивања. овог спева о пољском краљу Владиславу. И он је и те историске студије одиста чинио као год и чисто књижевне. Он је, речју, ушао у пуну област овога обимног рада, и сазнао вредност свима. досада чињеним студијама о овом предмету. Зато наш читалац с нарочитом коришћу може читати ово лепо дело. Ако још хоће да. се упозна. са стањем данашњих дубровачких књижевних студија, може се се разлогом обратити овој књизи. У њој ће наћи, у тексту или у примедбама, по целој књизи у осталом, тачне оцене досадашњих радова по овој области. Видеће колике су заслуге стекли Франо Марковић, Луко Зоре и др. а тако исто колико су пометње унели А. Павић и др. И тиме ће му бити уштеђен труд да сам из почетка све те радове чита, и да се лично обавештава о вредности њиховој.

Али ce Јенсен није зауставио само Ha познавању дубровачке. поезије и данашњих студија O њој. И ако је за једнога странца доста било на томе застати, Јенсен могао а да се не обрати и изворима, да не уђе У

није област коју обично домаћи. слависти Ba себе резервишту.