Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 61

Да и не помињем књиге Рација и Апендинија које Јенсен једнако наводи по својој књизи, OH је морао прелиставати чешће пута и рукописе Ђорђића, и Цријевића, и др. Али (нека ми се допусти да једну важну страну HOвијих дубровачких студија истакнем и предочим је широј публици) он зна њихову вредност и не верује им много. Он се навикао на идеју да њихове наводе увек треба контролисати. И он се онда, нарочито кад му је требало биографију Гундулићеву састављати, обратио и оним изворима. који су тек у последње две три године пронађени и чију је вредност Јиречек први и онако сјајно показао. Овај коректни научник, који је, ушавши скоро случајно у иепитивање-'дубровачке књижевности, одмах првим махом отворио нове изворе овом испитивању, и указао на једну област студија нову, широку пи од важности још досад несхваћене потпуно, сетио се, наиме, да, ако подаци које су нам O дубровачким песницима оставили стари биографи из 18. века (Цријевић и др.) нису сигурни, да има сигурнијих извора за то, потпуно сигурних још, у званичним књигама. које су за живота ових песника вођене и које су нам и до данас читаве остале. Сваки од тих песника, наиме, морао је имати посла на суду и осталим надлештвима. старе републике дубровачке, било писањем тестамената, било парницама, било ма којим јавним п званичним радом и како су званична акта о томе, судска п остала, сачувана и до данас у зборницима и књигама, то је јамачно у тим књигама остало и пуно подаTaka о тим песницима. Јиречек је, тако резонујући, ушао у прегледање таквих књига и показао масу врло важне грађе коју оне крију. Сад, Јенсен се и том грађом делимично користио, и у ту област испитивања. донекле ушао. Он је отварао и књиге «Тестамената», и чзето превртао листове једнога врло корпенога и дебелог рукопиеног 300|ника (Мресејн0) који је познат сваком ученом посетипоцу Државног Архива у Дубровнику. Јенсен се, најпосле, није ни на том задржао. Како му је требало ради текста «Османа» прегледати не само академско издање и остала