Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

КирР ЈАЊА. — ЉЕРКА ПЛ. |ШрРАМ. — «Српско НАРОДНО ПозоРИШТЕ» СА ЕЧЕГАРАЈЕМ И СКРИБОМ.

Наслов овога чланка има ту добру страну, кад нема друге, што хронолошким редом обухвата све оно што се после Јужина догодило у Народном Позоришту. до краја овог месеца. Пратећи по дужности те догађаје, ја нисам крив што су они овакви. Ја нисам крив што, услед претендентског положаја у који сам запао силом прилика, мојим речима ништа није лакше него приписати личне примисли. И паметни пи луди савети код нас се мере по томе од куд долазе, и по томе се усвајају, ако се усвајају. Нико се више од мене није радовао кад је у септембру прошле године изгледало да се ствари у позоришту могу још на добро окренути, али тако исто, из истог разлога, никоме више од мене није жао што су се те наде у току других месеца све већма јаловиле. Па при свем том, ево и сад, кад смо скоро сасвим на чисто у том погледу, ја са највећим задовољством, чак на силу, проналазим повод за хвалу тиме што сам у овај свој чланак, поред толиких гостију, уврстио и једну обичну нашу представу, и то дневну, али која сведочи и да Народно Позориште има шта да пгра и да има и ко да игра у њему. Ствар се тиче Стеријиног «Кир Јање».

«Кир Јања» је толико популаран да је ушао и у пословицу. Ми га сви знамо, неко по читању, неко по разним глумцима који су га представљали. Ми данас у Београду знамо га по Илији Станојевићу. На овој творевини Илије Станојевића опажа се, истина, да није онолико до свих детаља изведена колико “би заслуживала, али поред свега. тога она спада у најизрађеније улоге у народноме репертоару српског позоришта, и на тај је начин, без икакве сумње, једна од оно мало правих тековина све