Srpski književni glasnik

64 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

колике наше глумачке уметности. Тај недостатак у извођењу потиче најпре отуда што народни комади имају у Народном Позоришту подређени положај, а после што су наши глумци махом самоуци, што нису прошли кроз школу у којој би научили методу учења. улога. Ја се већ бојим да нисам досадан, понављајући непрестано исту ствар, али не знам како јаче да нагласим да ни наша публика, ни наши глумци немају боље прилике — публика да ужива, а глумци да се покажу — до у народном репертоару. За та уметничка стварања, и за ту уметничку насладу, једино у народном репертоару, имамо и ми у публици и они на бини најпотпуније диспозиције. Какав би нам, на пример, изгледао Стерија да су све улоге у њему разрађене и представљене као Кир Јања Илије Станојевића. Онда се ни управе позоришне не би према њему могле чинити невеште, јер бисмо га ми тражили, и свакад пунили кућу. Али то је оно што. је зло: ми смо свикли у нашем рођеном позоришту, у нашим рођеним комадима. на рад као од беде; глумци не налазе да су улоге у свему достојни задаци; а управе им то нису објашњавале, или најзад наређивале, ако иначе не иде. Туђе комаде, међутим, има ко ће представљати и разумевати, и то много боље од нас и једно и друго, а наше. нема. ко, ако нећемо ми сами. У осталом, с тога и постоји Народно Позориште, и с тога му држава даје субвенцију. Народне комаде ваљало би штитити и да су рђави; колико их пре ваља неговати кад су добри! Ми досад, на пример, нпемо имали већег мајстора нарочито у еценичком диалогу од Стерије. То: се види и у овом «Кир Јањи», који иначе има мана.

Мане су те у композицији. Кир Јања није карактер чија би се главна црта пред нама развијала, него је тврдица. који то остаје у овом случају у три чина, а могло би и у више, колико се хоће, пошто ми ту непрестано само присуствујемо опреци. његовог тврдичлука. са ситуацијама у које због њега непрестано запада, Ситуације су, наравно, комичне, јер је то комичан предмет; али би