Srpski književni glasnik

7 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Руса) могло би, ако се у остварење њено посумња, итшко. , Ј | 7

дити његову успеху у рускоме друштву, чега не би морало бити, кад би се оно мало шире схватило. (Б.)

= Хорватњ. Сљ приложенјемљ карпто Хорватјш, Славонш и Далмацш. Очеркљ А. Л. Линовекаго. Птргрд. 1900, II — 158. Књига је израђена без дубљих студија пишчевих, на неким местима веома површно и нетачно. Овако је ова књига п у нас (Летопис Матице Српске за јан. 1901, реферат pa Ј. Радонића) и у Руса (Журналљ Минист. Народн. Просвћценја, за март 1901, реферат Н. В. Јастребова) оцењена. (Б.)

= У ХУШ књизи Извђћетји псторијеко-фФилолошког института. кнеза Безбородко у Њежину почео је излазити низ чланака BB. Качановскога Из неторије српске литературе. У овој свесци изашао је први чланак «Полемичка литература. против латињана п јеретика», где се износи тежња књижевника. српске старе литературе, да, по примеру Византије, сузбију неправославна верска учења пишући и преводећи трактате против њих. (Б.)

Iissforre de а Пиегатитге аПетатае, par A. Bossert, (16% crp. 1190; > дин.) Издавачка књижарница Хашета и др. почела. је, од пре три четири године дана, објављизати збирку књижевних историја старих и модерних народа. Досад су угледале света: «Историја француске књижевности» oj Г. Лансона (С. Гапзоп; сад већ у петом издању), и «Историја латинске књижевности» од Рене Пишона (Деле Рјећоп; друго издање). Ово дана изашла је и «Историја немачке књижевности» од А. Босера. Ово дело, од писца који је одавно познат као зналац немачке књижевности, заслужује да буде препоручено сваком ко се с том књижевношћу жели ближе познати. Оно обухвата немачку књижевност од њених првих. почетака. до данашњих дана“; на најновије доба. обраћена је нарочита пажња. Писац се трудио да што тачније, и увек из прве руке оцени писце о којима говори, да о њима да потребне биографеке податке, и да покаже везу између појединих писаца и међусобне. односе појединих школа. Сваком. одељку додана. је библиографија. најважнијих дела о дотичном предмету, а целом делу хронолошка. таблица. Као и остале књиге ове збирке (Лансонова «Историја француске · књижевности» продана. је и код нас у повећем броју примерака), и ова, као што рекоемо, заслужује да буде препоручена нашим