Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 75

су некака накнадна прорицања наше историје ХТХ века на основу догађаја пре п после косовске несреће. Да су то лудости, не треба ни да кажемо: али се чудимо како се безобзирно полако могу и оваким писањима узимати за предмет светиње народне, као што су Косово и Таково, и таки крупни чиниоци као што су: народна династија, владалац и његов дом. А оваке књиге у по-

следње време плаве унутрашњост Србије. (—р.) Матица Хрвашека о Србији. — Међу књигама / } DD)

које за лањеку годину штампа својим члановима Матица Хрватска. у Загребу изаћи ће једна из географије: «Бугарска, Србија и Црна Гора» као друга свеска пете књиге «Слика из опћег земљописа» које пише за Матицу Ив. Хојић. Књига је технички лепо опремљена. Део о Србији има преко 40 лепих слика које је Матици уступила Српска Књижевна Задруга пз познате богате збирке проф. Ђ. Станојевића. Ми ћемо о овој књизи п засебно проговорити, кад Матица разашље читаоцима ова своја издања.

GD.)

— Дм. Гољицин (Мурављин) покушао је na популарише словенско питање у роману Вавилонци (Петрогр. 1901, 58", 343). Роман његова јунака збива се у Црној Гори, што му "даје довољно прилике да говори о њој. Остала. пак лица у роману приказују читаоцима и друге Словене. Њихове прилике и рад руски на Балкану измамили су његову јунаку тежак прекор рускоме друштву, у којем се огледа и основна мисао пишчева: «Бавилонци смо ми, Вавилонци из времена збрке језика, који су заборавили одакле су и с киме су дошли, и куда им ваља ићи. Своје блиске рођаке сматрамо за туђине, а од дошљака с драге воље позајмљујемо идеале. Измислили смо «руспјанство», словенство пак и на ум нам не пада». Добијемо ли могућности, о овој ћемо књизи други пут опширније проговорити. (Б.)

— У Петрограду је изашла брошира К. Ј. Грота O изучавању Словенства (8', 6%), где се износп важност. тог питања. за развијање националне свести у рускога народа, недовољност средстава, којима за то располаже руски универзитет и потреба да се руско друштво још у гимназији упозна са њим, како би доцније судило о њему правилније. Истицање практичке примене овога питања (да се знањем Словенства ојача национална свест у самих