Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 419

— Ви ми вређате оно што мп је најдраже, настави он, ја хоћу да будете послушни. Идите у своју собу. У њој ћете остати све дотле, док вам не допустим да изиђете. Нанона ће вам дати хлеба и воде. Чули сте, идите! Евгенија бризну у плач и побеже матери.

(Паставиће се.)

Х. дЕ БАЛЗАК.

(С француског иревео Д. Л. Ђокић.)

ЗИВШИ ЉУДИ.

— Цртге. —

1 (4)

Све је релативно на овоме свету: нема за човека таквог стања од кога не би било и горег.

Једанпут, крајем септембра, једног ведрог дана, сео, по обичају, у своју наслоњачу пред ноћиштем Аристид Кувалда, и дао се у мисли, гледајући камено здање које је, до крчме Вавилова, саградио трговац Петуњиков.

Здање, од којега још нису биле дигнуте скеле, намењено је за фабрику за израду свећа, и оно одавно боде очи капетану мрачним шупљикама дугачког низа прозора и скелама. које га, као паукова мрежа, опкољавају са свих страна. Црвено, као да је крвљу обојено, оно личи на какву страшну машину, која још не ради, али је разјапила. много великих, неситих чељусти спремних да нешто гутају, жваћу и прождиру. Убога дрвена крчма Вавилова с накривљеним кровом, обраслим у маховину, наслонила се на зид здања и личи на какав велики паразит, који је за њега привискао.

Капетан размишља како ће скоро и на месту старе куће почети да зидају, како ће порушити ноћишта и он ће морати да тражи други стан, но тешко тако угодан и