Srpski književni glasnik

49() СРпски Књижевни Гласник. —__-____) КУНУНЊУМ ЊИВЕ оне. и 0 UDE OD NE.

јевтин да ће наћи. Човеку је жао и некако тешко одлазити с угрејаног места. А одлазити се мора, и само зато што је пало на памет некаквом трговцу да израђује свеће п сапун. Капетан је осећао се каквим би уживањем, само кад би му се дала прилика, чим било, ма и за најкраће време, загорчио живот томе непријатељу...

Јуче је трговац Иван Андрејевић Петуњиков долазпо у двориште ноћишта се инжењером и својим сином, те су га премерили и свуда позабадали кочиће у земљу, које је, по одласку Петуњикова, а по капетановој наредби, Метеор почупао п побацао.

Капетану će u сад привиђа тај трговац — сићушан, сувоњав, у дугачкој хаљини, налик H на капут и на антерију, у качкети од еомота и дугачким лепо очишћеним чизмама; кошчат, се испупченим јагодицама, са седом клинастом брадом, висока чела избраздана борама, испод којег сјакте мале зелене очи, жмиправе п као да нешто једнако вребају... оштра носа и малених уста с танким уснама... Уопште, трговац је имао благочестиво-грабљив и учтиво-пакостан излед.

— Проклета смеша лиспце и евиње! — опсова Pz у себи капетан, и паде му на памет прва фраза Петуњикова, која се односила на њега. Трговац беше дошао :'а чланом општине да погађа кућу, па спазивши капетана упита члана брзим костромским нагласком:

— Дакле, онај крњадак тамо, то је тај ваш квартирант... И од тада, већ година је и по, како се они надмећу у вређању.

И јуче се међу њима одиграло мало „вежбање у говорењу“, како је капетан називао своје разговоре с трговцем. Пошто испрати инжењера, трговац се приближи капетану.

— А не, ти си мало сед7 — упита OH капетана, па се дотаче капе, али тако да се није могло знати, да ли је намешта, или хоће кога да поздрави.