Srpski književni glasnik

43 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

је важности у овом погледу факат, да је сам краљ италијанеки примио изасланетво арбанашког конгреса, који је ове године држан у Пеапољу, и, потпуно сагласан ес његовим одлукама, похвално се изразио о раду на одржању арбанашке народности и развићу трговинских одношаја између Италије и Арбаније.

Ма да све ове околности стављају ван спора такмичења између Италије и Аустро-Угарске, ипак је Прпнети, министар спољних послова, изјавио био у завршној својој речи да прима, у погледу Арбаније, за своју горе наведену изјаву његовог претходника, коју је само допунио овим речима: „Могу вас уверити да обе владе у сагласности пријатељеки гледају, без икаквих себичних пожуда, на природно развијање и напредовање Арбанаса“. Има доста основа за претпоставку да је ова допуна учињена по претходном споразуму с Бечом, па ипак смо у бечком „Рајхеверу“ нашли ових дана један чланак, из кога вадимо ово место: „Гледали на ствар колико хоћемо мирно и доброћудно, опет нам се намеће осећај да се овде дешавају ствари које се не могу довести потпуно у склад са савезничким односима који постоје између Италије и Аустро-Угарске. Пријатељство и сумња, два су појма који се начелно пекључују. А кад једном наступи, на место поверења, бојажљиво посматрање пријатељских поступака, онда то никако нису добри знаци“. Оваких је знакова еваким даном све то више, а њихово баш множење силно колеба веру у трајност и чврстину Тројног Савеза. Стварајући најпре 'Тројецареки, па за њим Тројни Савез, Бисмарк је држао да ће монархитама, још пуним снаге и живота, више стати до одржања pena против републиканског и социјалистичког "уха, него ли до такмичења која ће од њих имати више утицаја Ha коме делу Балканскога Полуострва. Али испало је сасвим обрнуто. Тројецареки је Савез пао баш услед последица овога такмичење Ha, Берлинском Конгресу, који je Русију лишио тековина плаћених скупим жртвама, и крвним и материјалним, а АустроУгарској дао право на окупацију Босне и Херцеговине.

KA AA а ћу

ве и,