Srpski književni glasnik

ПитАЊЕ о СТАРОЈ СрРБИЈП. 435 ,

Оба су ова савеза много помогла Аустро-Угарској да. се, обезбеђена с бока, сва баци на Исток, припремајући погодбе за све дубље продирање ка Солуну п обалама. Јадранекога Мора. На првом су јој путу били главна сметња Срби; на другоме је дошла у сукоб са својим савезницима. Италијанима. Постигла је да се у Старој Србији, која представља базу за даље напредовање, зацари стална анархија, али је, пре него што је дошло доба да бере плодове свога дугогодишњег рада, Haишла на Италијане, чији се интереси укрштају с њезиним тежњама, Ако је по прошлости судити о будућности, Тројни Савез је, у оваквим околностима, тешко одржати: и њему као да ће доћи главе онај исти узрок који је срушио и Тројецарски Савез. Јер се не сме губити из вида, да овде није само у питању економски утицај, него и политички интереси. „Италија је била, а шп сад је, пише у „Рајхсверу“, формално у свом праву, кад тражи у Арбанији прођу за своју робу, ма да не показује баш своје добро расположење, кад хоће тамо да се угнезди где већ седи савезник... Свет је широк, и Италија се није баш морала каприцирати на једно од оно неколико местанаца која емо ми економски посели. Питање о коме је овде реч више је, наравно, ствар такта, него ли формалнога права, а никоме се не може прописати да буде обазрив. По што ствар извлачи из њезине економске сфере, то је њезина политичка штафажа. Непријатна слика има тамну политичку штафажу: провалије, стене и врхове Црне Горе.“

По елементима које емо довде изнели, види се да арбанашком питању, више него ова тамна политичка штафажа, даје велики. политички значај његова веза с питањем о Старој Србији, од чијег је решења у великој зависности пи његова судбина.

У. Да сведемо укратко закључке ових разлагања. Не тиче се само Срба нитање о том, хоће ли се моћи, у овим данашњим жалоеним приликама, одржати