Srpski književni glasnik

466 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

улога. Исто тако било је п њено певање примерно у погледу дискретног наглашавања, коректног ниансовања и тачног фразирања мелодије... Сад, у две речи, остали развој. Ланело купи у радионици механичаревој, која је била код нас врло сиротињска, лутку, али место које му механичар, у незнању, прода своју рођену кћер; толика је сличност била између њих. У другом чину се они венчају, а у трећем врате се у манастир. Пошто је то последњи чин, наравно да се размреи и интрига на велику саблазан калуђера, у чији манастир још никад женска нога није крочила. Најзад се сви измире, отац и мати благослове, хор по обичају отпева валцер, и завеса пада.

Музика у Одрановој оперети „Лутки“ заостала је HO инвенцији и оригиналности мелодије иза „Маскоте“. Увертира рађена је у форми примитивног потпурија, у коме нам износи преглед главних тема оперете једноставно без варијације, нанизаних кратким прелазима. Мелодија песама креће се већим делом у 7/, и "/. такта, у иначе грациозном ритму и у честој промени темпа. Овај начин истиче нарочито француске музичаре, и ми налазимо код Одранове „Лутке“ примера те врсте у еледећим пијесама: Песма Лансловљева у предигри А биг; у првом чину дует и терцет између Алезије, Ланслоа и Хиларија (код нас је у терцету изостала партија Хиларијева из разлога што Г. Тодоровић није певач); песма Алезије у другом чину; и подужи финални дует трећег чина. Хорова има мало, и они су већим делом тако слабе обраде и оскудне модулације да би том приликом могли и изостати, кад не би постојао обичај да се њима почиње и свршава чин. Једино још могао би се изузети хор у финалу предигре (АПестено шодбега(о) због лепо фигурпраног баса (али иначе, у мелодији, сличан оној у Маскоти у финалу последњег чина), и хор калуђера у почетку трећег чина, који покушава да у кратком фугираном ставу подражава композицију црквеног етила.

Г. Тодоровић (отац „Луткин“), запавши сиромах и у оперету, показао је своје особине, које чине ол њега