Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 479

се трудио да се у оцени догађаја стави на беспристрасно становиште и мора да се призна да се на њему добро одржао од почетка до краја. То му служи на част тим више, што је, ма да као Орбин, припада народу који је претрпео пораз и искупио погрешке свога суседа, ако је таквих било, ипак унео очувати способност да доста беспристрасно суди...“ „Писац се у опште трудио“ — тако референат завршује. свој реферат — „да сукцесиван низ догађаја веже у једну логичну целину, да буде беспристрасан и да тиме подигне вредност и интерес књиге. Ми је препоручујемо својим друговима — има у њој много интересних ствари које треба ми Бугари да уочимо и научимо.“

Карактеристичан је знак времена у коме живимо да је ова тако важна књига у нашој штампи прошла не само недовољно оцењена, него готово и не забележена.

— Сегпа Нога. — Napisal Dr. Vratislav Сегпу Praze 1902. — Вшвк « Коћош. Цијенаг — Г. др. В. Черни, који је више пута био у Црној Гори, написао је ову књигу, која износи нашој браћи Чесима прошлост Црне Горе.

ДРУШТВА.

— Ањижевни Одбор Матице (риске имао је у четвртак 14. (У7.) фебруара о. г. свој редовни састанак под председништвом 4. Хаџића, председника друштвеног. Од предмета наводимо: Умолиће се г. В. Н. Корабљев у Петрограду, да за Летопис напише чланак о животу п раду Гогољеву, као и кратак преглед савремене руске белетристике. — За Летопис су примљени: „Поглед на данашњу француску књижевност“ од д-ра Јована Скерлића, „Капетан Марјан,“ приповетка Стевана Сремца, „Чича-Гаврилова трагедија“, приповетка Јанка Веселиновића, „Опис фрушкогорских манастира год. 1771“, од Дим. Ру-

варца. — Издани су на оцену ови рукописи: „Наши индојевропски преци“ од С. Н. Томића, „Мирха“ драма у три чина од М. Беговића. — Нису примљени ови рукописи:

„Најачићи“, приповетка, „Српски ускоци“ расправа, „Из културне историје Срба у Турској“ од непознатог писца,