Srpski književni glasnik

47% СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

приповетку, препоручујући је c правим панегириком. То није било потребно; саме приче довољне су и без тога. Лазаревић је силан у простоти, топлог срца, познаје људе. И ако описује само оне из свог завичаја, и ако се његова машта не узноси преко граница домовине, већ остаје чак у врло уској околини паланачког света, ипак његове личности носе опште човечанске црте п обележје. У свакој причи је лепа и дубока мисао јер он је и поред све истине о природи ипак био велики идеалиета, пред ким је увек лебдео извесан циљ којим би хтео да оплемени род свој — поета. у прози, који је свој позив високо ценио.“

O студији ШЏитање о Старој Србији, која је из нашега листа оштампана у засебну књижицу, много је говорено у руској и у бугарској штампи. Из ње су прештампавани цели одељци, а у последње је време у целини преведена. на руски и на бугарски језик. Руски је превод читан у једној од седница Словенскога Друштва у Москви, а бугарски се превод штампа у подлиску листа „Бљагарид.“

„lama, позната прича сарадника нашега листа г. Радоја Домановића, која је штампана у божићњем броју „Звезде“ од 1899. г., изишла је у словачком преводу у „Хагобит Хочушата“. (бр. 23. и 24.). — У 74 броју листа „РоћЕК“, који на немачком језику излази у Прагу, штам пана. је у немачком преводу „даклетва“ приповетка Јанка. Веселиновића. Преводилац се потписао са Љ. о К. Сравнили смо превод са оригиналом и можемо рећи да је добар. У УЗ 0уепК1 у броју П од 25. фебруара почела је излазити у преводу Иванке Клеменчић, уреднице листа и њеног мужа Ф. Клеменчића приповетка Лазе К. Лазаревића: Школска Икона. Превод је добар. — Христос ce роди и Јаков Скенџић, приповетке Милана Будисављевића преведене су на мађарски језик.

— Књига нашега сарадника Г. Слободана Јовановића (риско-барски рат врло је лепо примљена у бугарској штампи. О њој је било говора готово у свима бугарским дневним листовима п еви су једногласно похвалили објективноет, са којом су оцењивани догађаји тога доба. „Бљлгарска Сбирка“ је донела о њој кратку. похвалну оцену с обећањем да ће о њој проговорити и опширније, а „Военент Журнал“ има о њој, у јануарској свесци, опширан реферат некога И. А. Р., чији се суд своди на ово: „Писац