Srpski književni glasnik

r:P.I1-.G:B.1

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига У, БРОЈ 7. — 1 АПРИЛ, 1909.

СТРАДИЈА. (2.)

Као човек странац имао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима пи министрима п да се брзо посветим свима државним тајнама.

У брзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима.

Прво одем министру иностраних односа. Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас:

— Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава !

Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима:

— Ако је могуће, јавите господину министру да један странац жели њему.

Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров кабинет.

Наједаред се отворише двокрилна врата, и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.

Министар ме приведе једној фотељи п намести да ееднем, а он седе према мени, пребаци ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговој:

— Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама... Ја, знате, хтедох да легнем, да мало проспавам.. Шта би друго 2. Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.

31