Srpski književni glasnik

489 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

— У каквим сте односима са суседним земљама, ако смем питати, господине министре 7

— Е, како да вам кажем“... Добро, добро, на сваки начин... Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи по свему, врло добро, врло добро... Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упалају и пљачкају по нашим селима Анути из суседне земље... Но то није ништа... То су ситнице.

— Штета је за тај извоз свиња. Чујем да их много имате у земљи7 приметим учтиво.

— Има, хвала Богу, има их доста; али све једно; појешће се овде те евиње, још ће бити јевтиније; а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња 2!... Морало би се опет живети! одговори ми равнодушно.

У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарству, и како мисли да набави неколико крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.

— На ком језику највише читате7 упитам.

—- Па, на нашем језику. Ја други језик не волим, и нисам хтео ни један учити. А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика. Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрела таква прилика, лако је поручити стручњака са стране.

— Сасвим тако! одобрим му тако духовите, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао ЧИНИТИ.

— Збиља, волите ли пастрмкег упита ме, после извесног ћутања.

— Нисам их никад јео.

— Штета, то је врло фина риба. Управо специјалитет. Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада. Ванредно добра ствар...

Пошто још неко време поразговарасмо тако о важним стварима, извиним се господину министру што сам га