Srpski književni glasnik

192 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГлАСНИК.

телеграма исказивала захвалност овоме срећном лекару. Један град је толићо био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана грлно велика мермерна плоча, и на тој плочи израз народне захвалности.

A већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика која је представљала како се велики државник рукује и захваљује лекару за искрено заузимање. Испод ње је текст:

„— Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!“

„— Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини! —“

Више њихових глава лебди у облаку голуб, пи у кљуну носи траку на којој су речи:

„Милостиви Творац отклања. свако зло од Страдије, која му је у вољи“.

Више голуба је крупан наслов: „За спомен на дан срећног оздрављења великог државника. Симона“ (мислим, тако се звао, ако се добро сећам).

По свима улицама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав гласе:

— Нове слике! Државник Симон и лекар Мирон!..

Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара) решим се да одем господину министру привреде земаљске.

Министар привреде, постарији, омален, журав ч0вечић, просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазније него што сам п могао очекивати. Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место. Сто је био претрпан неким старим књигама са иожутелим. лишћем и отрпаним корицама.

— Одмах ћу да вам се похвалим. Не можете веровати колико сам задовољан! Шта мислите, шта сам пронашао 7