Srpski književni glasnik

(' ТИРА ИЕ А. 491

засија име великог државника, које изгледа као од ситних звездица оплетено.

После тога настале дубока, тиха ноћ и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи своје узвишене грађанске дужности заспаше слатким сном, снивајући срећну будућност и величину своје миле отаџбине.

Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати, и тек пред зору што ме, обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:

— То је твоја отаџбина... Ха, ха, ха, ха!..

Тргох се п груди задрхташе од страшне слутње, а. у ушима одјекује оно пакосно:

— Ха, ха, ха, ха !

Сутра лан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Стралије, у којима се са небројено много потписа жали што се није могло стићи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења. великог државника.

Сем тога главни лекар државников постаде одједном славан човек. У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се звао), купити такав и такав екупоцени поклон. У једним новинама стоји:

„Сазнали смо да п град Крадија, по угледу на друге градове спрема скупоцени поклон лекару Мирону. То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће. На грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: „Грађани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Мирону“.

Оваквих вести биле су препуне новине. Свуда су ве HO земљи спремали лекару скупоцени поклони и путем