Srpski književni glasnik

494 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара.

— То је за вашу земљу довољно!

— Довољно... Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:

„Жито, и у опште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више,“

— То је повољан закон, рекох.

Министар се задовољно осмену, па продужи.

— Разгранао сам чиновништво у својој струци, тако ла свако село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник економије и привреде села тога п тога. Затим у сваком среском месту је економ за срез са великим переоналом чиновника, а над свима су покрајински економи, и има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља. Сваки од покрајинских економа има целокупан надзор са својим чиновништвом, да мотри над евима осталим чиновницима врше ли своју дужност, п да утиче на снажење привреде у целом крају. Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са великим бројем чиновника) преписку са целим крајем. Сваки шеф одељења у министарству има преписку са по једним економом покрајинским, а онп после о томе извештавају министра, преко његових личних секретара.

— То је онда ужасна администрација 7 приметим.

— Брло велика. Наше министарство има највећи број нумера од свију осталих. Чиновници немају кад од акта да дигну главе по вазда.

После малог ћутања продужи министар:

— После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која мора бити сенабдевена добрим књигама за ратарство, шумарство, сточарство, пчеларетво пи друге гране привреде.

— Сељаци сигурно радо читају 7

— То је обавезно, као п војна обавеза. Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак