Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У ХХ ВЕКУ. 1. КОМЕДИЈА. (5.)

Године 1838 Стерија је штампао две комедије своје: „злу жену“ и „Покондирену тикву.“

„дола жена“ (3 чина) није, управо рећи, комедија карактера. Она је нижа врета комедије, оно што се зове“ шала (Татее). Њени су ефекти и њен интерес више у пнтризи него у еликању карактера. Ни сами карактери нису оне важности и домашаја којега су они што се: износе у вишој комедији. Тип зле жене није истога ранга којега је тип тврдице, хипокрите, и сличних ; не пред-. ставља. страст, укорењен порок који се не да излечити, нешто што целу душу обузима, него више једну мању. ману, јелну рђаву навику само, ствар која се тиче више темперамента него карактера. Тип тај, дакле, п ако га је Шекспир обесмртио у својој .Припитомљеној злоћи“, није прави тип из комедије карактера. Ипак зато, у овој Стеријиној шали има црта пи из комедије карактера. Као год што је Молиер п у својим обичним шалама ипак давао, овде онде, по један потез, по један овлашан цртеж, по'неку изразнију скицу каквог типа пили карактера. тако је и Стерија а у „Злој жени“ која је такође шала, дао једну израђену фигуру зле жене.

Идеју за ову комедију није Стерија сам нашао. Он сам каже да је пре њега исту етвар обрадио некакав. немачки драматичар ХУШ века, Христијан Феликс Вајсе (1/26—1804), онај исти чијег је „Ромеа и Јулију“ превео 18299 Василије Јовановић којега емо раније означили као Јоакимова последника. Ни тај Вајсе, додаје Стерија, није ову идеју измислио. Као год што је у „Ромеу и Јулији“ само прерадио Шекспирово познато дело. тако је овај прерађивач енглеских комада и у овој комедији о злој жени прерадио, или боље рећи превео, једну ен-