Srpski književni glasnik

СРИСКА ДРАМА У ХЈХ. ВЕКУ. 519 глеску оперету некога Кофија која јамачно (то се може и без дубље студије рећи) води порекло од Шекспирове „Припитомљене злоће.“ Разлика је између идеје Шекепирове с јелне стране, и Кофијеве и Вајсове ес друге. у томе што се код Шекспира злоћа лечи притворном .byбазнопћу а стварним мучењем, док се код ове двојице оперетских писаца она лечи много непосреднијим и популарнијим средством, батинама. Идеја је код Шекспира финија, грациознија, док је код Кофија пи Вајса проста, популарна, скоро вулгарна. Код Вајса (да оставимо енглеског пиеца који нас се више не тиче) је, дакле, оваква 'адржина. Жена једног племића чудним случајем претвори се у жену једног чизмара, који је дотле туче док је од злоће не излечи, и тај чудни случај изврши један мађионичар.

Кад је Стерија узео да идеју Вајсове оперете обради у роду комедије, он је учинио неке веће измене у басни комада. Те измене нису му пепале срећно за руком. и нама само може бити чудно што је на њих и помишљао. Ствар је у овоме. Стерији је изгледало неприродно да се промена жене између племића пи чизмара изврши мађијом, и хтео је да тај утицај мађије замени другим неким стварнијим утицајем. Замислио је тога ради да племићева жена, графица (Султана Трифићка, п чизмарева Пела, Сретина жена, необично личе једна на лругу, тако да их мужеви сами не могу распознати. Та је етвар већ скоро толико исто невероватна комшко и сама мађија. (и код Стерије је уз то и доста несигурно изведена), али то још није све. Требало је, после тога, објаснити не само могућност промене, него и саму промену, п Стерија је овако објаснио. Султана чује да људи кажу како Пела много личи на њу, зовне ову, нареди јој да се обуче у њене хаљине и остави је Ma она игра улогу графице у кући; сама, пак, обуче се у Пелпно одело. Зашто то, Стерија не каже; п једна од главних тачака интриге остаје тим сасвим без мотивације. Долази сад једно ново објашњење, боље него ова досад али ипак не сасвим без