Srpski književni glasnik

5292 СРПСКИ Књижевни PJACHMK.

је, из неког природног демократизма што му је у нарави, и сувише снисходљив према овом чизмару, и скоро да се збратими с њим! Султани је то врло криво, она не може да опрости мужу неправду коју јој он тиме чини, она не може да разуме како тај добар човек може тако мало емотрености да има, њој он изгледа сигурно врло ограничен и она се осећа виша од њега, и несрећна још што је за њега пошла. У исто доба, она види и даљу мучност свога положаја; види ла, тек што је у нову ваpom доведена, а већ по тој вароши пукао глас о њој, и вуче се за њом репутација зле жене. Одиста, што Султана трпи и пати у комаду, све је разумљиво и природно. Додајте сад оној жени како смо је горе замиеслили, још и живљи темпераменат, навику псовања, несавладљивост, па ћете одједанпут имати злу жену. Онда ћете разумети ону бујицу погрдних речи које се Султани с највећом лакоћом лију преко усана, и оне чисто женске изразе и примедбе којима је Стерија врло лепо прошарао њен енергични говор. Таква је зла жена код Стерије, добро и сигурно рађена фигура. Кроз цео комад скоро рађена сигурно: тако у првом чину који је ванредан по тачности цртежа и скоро без замерке: тако у другом, који има. своје увек популарне ефекте; тако у трећем, где је. при крају, због морала у комаду, карактер Султанин промењен. нешто нагло и натегнуто.

Од осталих фигура у комаду, најбоље је рађена (Сретина. Оне друге су махом слабе, недовољне, или несигурно изведене. Тако, граф Трифић који има јачих недоследности.

Поменимо још да је комедија нешто развијена, ла се њен главни интерес омета јаче развијеном епизодом о Пели, да је крај трећега чина бескрајан по дужини и настављању једне исте ситуације, да има два три места застарела у комаду, и онда ћемо имати потпунију слику „Зле жене.“ "To је шала која би могла бити још много боља кад би се неке сцене екратиле или изоставиле. |

(Наставиће ce). ПАВЛЕ Поповић.