Srpski književni glasnik

ЕНГЛЕСКИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАХМ.

O П. — Блада и Краљ. 2)

Рекли смо да, по најпопуларнијем тумачењу, парламентаризам значи владу оне странке која пма већину у Скупштини. Другим речима, под парламентарним режимом, шеф извршне власти не може узети кога хоће за министра; он мора бирати себи министре из екупштинске већине, ма како био према овој расположен. Ко ће бити министар, на крају крајева, не одређује он већ Скупштина.

Од кога је тренутка, у Енглеској, одређивање министара прешло с Краља на Парламенат 7 Меколе пи Халам., узимали су да се овај пренос власти извршио већ 168, кад је Јаков П био збачен с престола, а на његово место били доведени Виљем и Марија. Они су узимали да је коначном паду Стјуартовске династије, која је оличавала. апсолутизам, слеловало, мање више непосредно, заснивање данашњег политичког режима са свима његовим главним цртама, па и с тим правом Скупштине да намеће Краљу „министре. Алп новијим радовима, радовима нарочито Виљема Ансона и Џона Силија, изгледа утврђено да се револуција од 1688 не може. узети као полазна тачка парламентарног режима. Ако би политички значај те револуције требало збити у једну формулу, најбоље би било рећи да је њоме установљена уставност, али не и парламентарност. Борба између Стјуартовске династије п енглеског народа није се водила око тога, како ће се одређивати министри, — у то време једва ако се и знало за кабинет у данашњем смислу; него се борба водила око тога, да ли ће владалац бити ограничен законом или не. Главни циљ револуције од 1688 био је тај, — ставити Краља испод закона, у место што би он као дотле стајао изнал закона. „Изјава Права“, коју је Парламенат