Srpski književni glasnik

ЕнглеЕСКИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ. 595 следника, отвара се дпнастијско пптање у Енглеској. Виговци доводе на престо Хановеранску лозу, изигравши тиме једну торијевску заверу у корист прогнаних Стјуарта. Од тада виговци и торијевци постају династијске странке, стављајући се први у службу Хановеранском Дому, а други Стјуартовском. Под таквим околностима, прва два владаоца из Хановеранске династије, Ђорђе 1 п Ђорђе П не могу као Виљем да удружују у влади торијевце II виговце, нити могу као Ана да владају по својој вољи час с једнима, а час с другима. Они морају да владају с чистим виговцима; једна династијека потреба ствара тада праву страначку владавину.

Али та страначка владавина није још п парламентарна владавина. Под прва два Ђорђа, виговци су на влади, и ако немају већину у народу. Народ је, у главноме, противан Хановеранцима, који су дошли из Немачке, и једва говоре енглески; он симнатише Стјуартима, који су, поред свих својих махна, били народна династија. Из тих разлога виговци су непопуларни у народу као странка која је довела на енглески престо странце. Виговци продужују преко законог рока свој први Парламенат, јер знају да ће на новим изборима бити тучени. Они се служе средствима корупције да обезбеде себи већину у Парламенту. Главни представник њихове влалавине био је сер Роберт БВалпол, а зна се каквим је начином Валпол долазио до већине. Он је формално куповао посланичке гласове звањима, синекурама, пенсијама, лиферацијама, орденима, чак и давањем у готовом. Виговци нису дакле били на влади зато што су имали већину у Парламенту, него су, обрнуто, имали већину у Парламенту зато што су били на влади. Од тога се не ла замислити ништа супротније парламентаризму.

Под прва два Ђорђа виговци су независни како од Краља тако и од Парламента. Краљ их је морао трпети из страха од торијеваца, и они су се тиме користили да га сведу на улогу једног дужда. Што се тиче Парламента, они су га, буквално, држали у свом џепу. Они