Srpski književni glasnik

224 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

утврдио том приликом, и коју су Виљем и Марија морали примити као неопходни услов свог ступања на престо, — ставља то ван сваке сумње. По „Изјави Права“ Краљ не може више обустављати законе нити давати разрешнице за њихово невршење; његови органи одговарају за своју незакониту радњу пред редовним судовима а не пред неким нарочитим, који би се руководили више државним разлогом него законом; Краљ не може више без одобрења Парламента ударати никакву врету порезе нити држати стајаћу војску... Све су ове тачке биле срачуњене противу краљевог апсолутизма, то је јасно, али не и на корист парламентарног режима. Ако се Краљ, по .Изјави Права“, морао кретати у границама закона, из тога још није изилазило да у тим границама он није могао владати с којим је хтео министрима. Још и данас има држава, и то република, где шеф извршне власти, и ако подложан закону, ужива потпуну слободу у избору својих министара.

Како се мало револуцијом од 1688 ишло на установљење парламентарног режима, види се по томе што је тек после те револуције, па и то не одмах, почела борба за тај режим. После 1688 никад се више није водио спор, ко је старији: Краљ или закон; тај се спор сматрао као коначно решен 1688, али баш због тога што том приликом није било расправљено питање п 9 положају министара, кроз цео ХУШ век провлачи се спор око тога, ко у ствари има да одређује министре: Краљ или Скупштина.

Виљем Ш, јунак револуције од 1688, владао је понајвише се мешовитим министарствима, у којима су седели једни поред других торијевци и виговци. После њега, под Аном, јављају се министарства с одређенијом партијском физиономијом: Ана саставља и чисто торијевска и чисто виговека министарства, али то још није прави парламентарни режим, пошто Ана даје владу и торијевцима и виговцима по свом личном расположењу, без обзира на Парламенат. Смрћу Анином, која не оставља за собом на-