Srpski književni glasnik

Енглески ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ. 527

њему као једна група. Он хоће министре који су одвојени једни од других, између којих нема никакве политичке заједнице, који се, пре уласка у кабинет, нису честито ни познавали. Са својим обичним претеривањем, Елмунд Борк тврдио је усред Парламента за један ка'бинет Ђорђа Ш, да су у њему били сједињени „патриотп и дворани, краљеви пријатељи и републиканци, виговци и торијевци, неверни пријатељи лорда Чатама, лорд Чатам је био шеф кабинета, — и његови отворени непријатељи.“ И Борк је додавао: „Кад су се сви ти људи срели у министарској седници, онп су се, разрогачених очију, обраћали један другоме: „Молим за ваше име, господине 2“ — „Част ми је представити вам се...“ „Господин тај п тај.“ — „Драго ми је било познати вас...“ Наравно, члановима овако хетерогеног министајства могао је само Краљ служити као копча; сваки од њих, одвојен од свих других, стајао је у вези само с њиме: у место правог кабинета, Краљ је имао само скуп секретара за разне гране државних послова, што значи, да су државни послови били сви у његовим рукама прикупљени. Сам избор министара Ђорђе Ш сматрао је као чисто своју ствар, која се не тиче Парламента. У брзо по свом ступању на престо, он поставља за министра једног скотлендског племића, који је већ због своје народности морао у енглеском јавном мњењу ХУШ века бити посве непопуларан: који је иначе стајао ван странака, за кога се управо чуло тек онда кад је постао министар, и о чијим се државничким способностима зна само толико да је имао известан декламаторски дар и врло лепу ногу. Ђорђе Ш могао је без сумње почети своју владавину паметнијим избором министра, али не и карактеристичнијим. У својој борби е виговицама Ђорђе Ш обрнуо је противу њих њихову властиту методу. Он им није давао да државним новцем и државним звањима створе себи једну већину којом ће после њега тиранисати. Он се ставио на то гледиште, да је он једини господар државног