Srpski književni glasnik

ђум Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСИ.

новца и државних звања, — п. ако је већ допуштено служити се тим средствима за политичке циљеве, онда је правије да се њима служи Краљ а не једна странка. Он је узео сам да дели пенсије и спнекуре. Двореска служба обиловала. је тада спнекурама, и било је занимљиво видети како се стара феудална звања, некада награда за услуге учињене Краљу на бојном пољу, дају сада члановима Парламента за услуге учињене у Парламенту. Било је чланова Парламента који су вукли плату краљевог ризничара, или краљевог непмара, или краљевог писара. или краљевог пехарника... Борк помиње једнога који је у дворској служби имао звање онога који обрће ражањ. Разлика. је између 'Ђорђа Ш и Валпола била само у томе, што Je Валпол средствима корупције образовао једну владину странку, једну сигурну виговску клиантелу, докле је Ђорђе Ш образовао једну групу која је стајала на средини између странака, која је елужила њему лично, гласајући за владу док је он њоме био задовољан, гласајући противу ње чим би он зажелео да је обори. То су били ти тако звани „краљеви пријатељи.“ Виговци су се, за време своје дуге олигархије, били поцепали на фракције, од којих ниједна није била довољно јака да 'ама собом образује већину; која ће од њих моћи образовати већину, завпепло је често од тога, којој ће од њих приступити „краљеви пријатељи“, и тако се 'Ђорђе Ш у брзо начинио господарем парламентарне ситуације. За владе 'Ђорђа Ш, формално, Краљ је ограничен Парламентом; у ствари, Парламенат је подмићен Краљем. Док су Стјуарти, с руком на балчаку, водили с Парламентом спор око својих прерогатива, дотле је Ђорђе Ш, као практичан човек, начинио од Парламента своје оруђе. У једној беседи Пита млађег, који ће касније бити министар Ђорђа Ш, налази се ово карактеристично место: „И сама је Скупштина морала већ приметити како тајни утицаји Круне подривају темеље слободе корупцијом; утицање Круне осећа се између ових зидова, и у више прилика. било је толико јако да је угушило осећање дуж-