Srpski književni glasnik

ЕНГЛЕСКИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ. 599

ности, и учинило да пропадну предлози који су имали да задовоље жеље и захтеве народа... Доњи Дом, који је, по правом духу Устава, имао да буде чувар народне слободе, уставна брана и надзор извршној власти, изметнуће се, услед тог утицања, у просто оруђе тираније и притиска, које ће, у ствари, уништити Устав, задржавајући од њега само спољашњу форму.“ У одбрану Ђорђа Ш може се, наравно, навести да се он није служио насилним средствима; он није вршио притисак на Парламенат; он је на њ само „утицао“, а ако је при томе неке његове чланове и куповао, то је само оне који су хтели да се продаду. Тада се најбоље видело да је теже лишити владаоца његовог утицаја него његових прерогатива; да би му се одузеле прерогативе, треба само укинути оне уставне прописе којима су оне подјемчене, али да би му се одузео утицај на људе, морају се променити сами љули.

Под таквим једним влалаоцем, који је мање више по својој вољи правио и кварио већину у Скупштини, није било могућно ни ограничити Круну у њеном избору министара. Пре тога, ваљало је ослободити Парламенат њеног утицаја. Питање о односу министара према Пајламенту поставља се, истина, у ХУШ веку, али се обично решава на штету Парламента. То је нарочито био случај 1784, приликом оне чувене борбе између Фокса и Пита. Фоке је тада био предложио „да се покорно замоли Његово Величанство да благоволи образовати једну јаку и трајну Владу, пошто претходно уклони своје садашње министре.“ Пит, од своје стране, спори уставност тога предлога. Он изреком каже ово: „Нико није с више ревности, а с мање резерве признавао и истицао права овог Дома да саветује суверена о употреби његових прерогатива, но што сам ја то чинио. То је било једно уверење које сам увек исповедао, али да овај Дом, изјављујући своје негодовање министрима Његовог Величанства, може 1pSo facto, у еваком даном случају, обвезати и принудити суверена ла отпусти министре, или

34