Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

МЛАДА ТРАГЕДИЈА. — „Содом“.

За сад су још полетарци, Милутиновић и Божа Димитријевић, два младића, и Г-ца Петковићева: али, као што се, чини мп се, досад нисам преварпо у њима, ја држим да ће од њих ускоро потећи нов правац у нашој трагичној глумачкој вештини. То значи по себи врло много а још више кад се помисли како су данас ретки глумци којима. је трагедија искључиво поље. Трагедију одржавају на репертоару још стари класични писци, нове се не пишу, те глумци, поред епецијалних можда особина, залазе у друге струке које су на дневном реду. Праве трагичне глумице, на пример, после Волтеркине смрти, ја не знам друге до Маџарпце Јасај. Можете помпелити онда, како се мени чини Г-ца Петковићева у којој — и време ће ми, надам се, дати за право — тиња оно што је имао наш богодани глумац Тоша Јовановић, свети огањ, који се још није разбуктао. Што се међутим у ње већ сад види, то је искреност осећаја скоро сасвим чиста и ничим непомућена, јер вам та девојка још никакве вештине не зна. Њена је пгра савршено примитивна, али усред монотоније гласа без пкаквих модулација, усред стереотипних гестова свакојако подражаваних са свакојаких узора, усред неуког кретања, прођу вас жмарци кад јој чујете очајни врисак у „Сеоби Србаља“: „Куку бабо!“ (ја га се још сећам и ако је било пре три године); или јој се морате задивити, а мало п насмешити, кад је видите како у кору равнодушних жена у првом чину „Лепе Јелене“ клечи се невероватном побожношћу и скрушеношћу пред Јупитеровим храмом на коме је електрично звонце. Она не мари ништа што је то оперета, и очевидно не пристаје у тај кадар, јер и ту уноси сву меланколију