Srpski književni glasnik

544 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

концизно изнесе поједине појаве у животу, и да им укаже најважније елементе. У причи „Мужици“ показао је вештину портретсаља личности са мало црта, и успео да људе и предмете добро карактерише. Слика коју „Мужици“ износе страшна је ако је истинита, а била би тешка клевета, кад би била лажна. Чехова полу животињеки живот руских сељака нагони да готово зажали за крепосним правом, и да, као наш Јакшић, пожели „старо добро време“ властелинско. Ипак, као да га је стид бацити анатему на данашње стање, те пушта Марију да изрече похвалу ослобођењу сељака својим узвиком: „не, лепша је слобода!“

У „Мужицима“ је све јадно до очаја. Читалац који је навикао да замишља у селу ма и мало идиле, јако ће се п немило разочарати. Чак и најмрачније слике из Тургеневљевих „Ловчевих Записака“ изгледају ведре према Чеховљевим „Мужицима“. И није само јад и бесхлебије што прави „Мужике“ песмом о несрећи људској, него је најтежа ствар она пустош коју сурова борба за хлеб ствара у души људској. Изгледа као да је недовољност хране начинила од личности једну врету грабљивих створова који се отимају о комад, зазирући један од другог, устремљујући се један на другог, борећи се један с другим. Глад је готово прогнала из њихове душе нежна породична осећања, и начинила крвне сроднике крвним душманима. Крајња сиротиња, као п голема богаштина слаби породично осећање. Изгледа да за одржање породичне љубави треба нека умереност у животним средствима, нека заједничка сарадња на њихову прибављању, чак нека извесна просторна веза. Много испод те нормалне средине личности су и сувише пригњечене, и сувише сметају једне другима, гуше се узајамно. Много изнад те средине оне су и сувише удаљене једне од других, једва се додирују и не потребују узајамне помоћи. И као што крајње сиромаштво прави људе равнодушним према пороцима, тако и претерано богаство ствара у њима неку врету 'моралног слепила, неку тежњу да сво: