Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

ДЕ Чехов: МИужици, (' руско превео Петко ЛукићНовица, свештеник. Чист приход намијењен је оснивању мензе: Српског академског потпорног друштва у Загребу. Штампа Српске Штампарије у Загребу 1901. Стр УП и од. Цијена 70 потура.

„Мужици“ Чеховљеви слика су крајње беде п убоштва. Руска белетристика пзобилна је изношењем људских невоља, као што је француска богата брачним прељубама. Од родоначелника руских песимиста приповедача. Гогоља па до последњих дана, велики број писаца спустио се до сељачких колиба, и тамо без устручавања открио сав. јад што дави руску сиротињу. Ни Чехов, већ п по својој битној приповедачкој одлици, није могао обићи ту хуману практику руских белетриста. По примеру Гљеба Успенскога, Решетникова, Помјаловеког MH др. он је пмао ока за мрачне и боне призоре пз друштвеног живота. Ње-

гови „Мужици“ сликају једно јадно село и у њему

убогу сиротињеку кућу, тесну ки прљаву собу, загушљив

„

ваздух у коме се алкохолна пара меша са блатним пепарењем, болешљиве п беетидне жене, пијане и подивљале људе, једном речју праве п потпуне јаднике.

То је еве насликано у неколико јаких потеза, нееклопљених у целину, непрерађених у уметнички облик, без оеновног догађаја, п, изгледа, без јаче душевне узбуђености пишчеве. Чехов је. као Мопасан, производећи за кратко време велики број приповедака, падао у погрешку да их остави недовољно израђене, и да их ради у разним правцима. Он има лакрдија, има неких мистичних ирича, има језивих романтичних повести, поред одличних хумористичних приповедика п озбиљних, јаких и осећајних радова. Његове су ствари у главном кратке, у основним потезима, али је у већини“'од њих успео да