Srpski književni glasnik

546 ОРпски Књижевни ГЛлАСНИК.

цуска није 1892 године напустила начело највећега повлашћења. Она је напустила само систем трговинских уговора. са тарифом, а највеће повлашћење, не само да није напустила, него баш на против: она своје трговинске конвенције, у којима је било само највеће повлашћење, није 1892. године ни отказивала, а оне које је доцније закључивала садржавале су само клаузулу највећега повлашћења и ништа више. Ако с којом државом није такву конвенцију могла закључити, онда то није било због тога што највеће повлапћење није улазило у план њене трговинске политике, него или због својих високих тарифа, или због тога што та друга држава није начело највећега повлашћења усвајала. Али чак и у таким случајима највеће повлашћење давато је по кадшто законом.

Исто тако није тачна ни тврдња да Немачка тежи, у погледу највећега повлашћења, да имитује Сједињене Државе Северне Амерпке. Пре свега, Немачка није, са правнога глелишта. тако слободна као Америчка унија. Ова има потпуно одрешене руке п може начело највећега повлашћења, према своме нахођењу, примити или одбацити. Немачка, међутим, везана је франкфуртским уговором мира, који у јелном члану свом — познатом и чувеном чл. 11 -— садржи клаузулу највећега. повлашћења. По томе члану, обе државе уговорнице, и Француска и Немачка, обавезне су да све уступке које једна од њих, у трговачком погледу, учини ма којој од држава које се у том члану помињу, распростре н на другу страну уговорницу. Ни Немачка ни Француска не могу дакле, због овога члана, потпуно напустити начело највећега повлашћења, све докле год франкфуртски уговор, или бар члан П тога уговора, буде у важности. А како је франкфуртски уговор, као и сви уговори о миру, вечит, то се ни Немачка ни Француска те одредбе у уговору неће моћи ослободити, све дотле док се не сложе да уговор у тој тачки измене или док, услед објаве рата, и читав уговор не би пао. Како до данас ни једна ни друга од тих