Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 547

евентуалности није наступила, то Немачка не може ни почињати да води трговинску политику из које би опште

највеће повлашћење — т.ј. повлашћење које се односи на све артикле једне земље — било потпуно искључено.

Најзад, писац вели да је присталица система двојне тарифе, тако зване максималне и минималне. Али систем двојне тарифе може се јављати у разним облицима. Тако н.пр. обе те тарифе могу бити аутономне. То је систем који још и сада практикује Француска. А може се систем двојне тарифе комбиновати п са. трговинским уговорима, Минимална. тарифа може бити унесена у трговински уговор и од тога момента она, било цела, било само у мери у којој је у уговор ушла, престаје бити аутономном и претвара се у конвенционалну. Симпатије писца мемоара очевидно су на страни спетема трговинских уговора. И то је доста природно. Једна држава која, као Орбија, по економској структури својој, има мање потребе да заштићује домаћу производњу од стране конкуренције, него ли да своме извозу обезбеди страна тржишта, увек ће имати више рачуна да закључује трговинске уговоре, него ли да води политику аутономних тарифа. Али баш због тога што ствари у нас тако стоје, писац је требао да се заустави и да нам објасни како он то замишља ла ће систем двојне, законом утврђене тарифе моћи у преговорима практично да нам послужи. Двојне тарифе обично израђују оне земље које су, за љубав заштите домаће производње и домаћега тржишта, вољне да спољну трговину по мало п жртвују, а никако оне чији интерес захтева да баш ту спољну и специјално извозну трговину што већма развију, јер им домаће тржиште још није ни у каквој озбиљној опасности. Ако ли писац замишља да минимална тарифа треба да послужи само као упут-

ство делегатима, онда им се та упутства могу издати

административним путем, а никако није потребно! ста-

вљати их на велика звона, претварајући их у закон. Исто тако не“ би било“ излишно да се је писац по-

трудио да бар покуша убедити читаоца о том да би, као

35%