Srpski književni glasnik

556 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

којима. је показао да има трезвен поглед на живот, Гогољ је учинио крај дотадашњем литературном изопачавању стварности те је, сузбивши лажни идеализам, мелодраматизам и афектацију који су, како вели Галахов, после од његове појаве изгубили сваку чар и постали. смешни и немогућни, ударио темељ реализму којим се одликује сувремена руска литература. Дубока психолошка анализа, друга црга његова дара, објашњује његовом јако развијеном моћи посматрања. „Никад ништа нисам стварао уображењем, јер нисам имао те особине. Мени. је испадало добро само оно што сам узимао из стварности... Никад нисам ицргао портрет у смислу просте копије, него сам га стварао комбиновањем, а не уображењем. Што бих више ствари узимао у комбинацију. то би ми копија испадала. вернија.“

(Сва су готово дела Гогољева преведена и на наш језик, и кад се дубље и свестраније проучи наша новија литература. несумњиво ће се у њој наћи осетних трагова благотворнога им утицаја.

Из Главног Просветног Савета. — 809. састанак, УЗ. јануара ове године. — Г-ђа Живана Милићевићка моли“ да će препоручи за школеке књижнице књига: Старац Пикита и њеове три кћери, коју је превела с руског. Савет је ову књигу дао на реферовање своме редовном члану

Љуб. М. Протићу. — Писац под псевдонимом Србољуб „Љубибратић моли: да се његово дело: Неколико Савета и опомена нашем народу, које је у рукопису поднео, оштампа. трошком фонда. просветног добротвора пок. Димитрија Николића-Беље. Савет је ову књигу дао на реферовање своме редовном члану г. Ср. Пашићу.

810. састанак, 6. фебруара. — Према реферату г. г. Стевана М. Веселиновића и Миленка Вукићевића о књигама: Историја Хришћанске Цркве и Историја Српске Цркве од проф. Павла Швабића, Савет је одлучио да се ове књиге могу употребљавати као привремени уџбеници у вишим. разредима средњих школа. Према реферату г. г. Петра Деспотовића i Виши нирај Стојановића о књигама Наука Хришћанска за Ш разред основне ликоле и Наука Хришћанска. за IV разред основне школе“ од ироф. Петра С. Протића, Савет је одлучио да се ове књиге могу употребљавати као привремени уџбеници.

81. састанак, 13. фебруара. — Г. Јован Петровић, прогопресвитер и професор из Загреба, молио је да се