Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 555

Књижевни. .„Јист (свеска за јануар и фебруар ов. г.), орган „Цетињске Читаонице и Гореког Вијенца“, прештампао је из нашега листа (бр. 21. и 22. — 1901. предлог „„Црногореким књижевницима“ нашег сарадника Г. Навла Поповића, а Глас Црногорца у своме 11. броју ол ове го дине прештампао је чланак Г. Др. Ивана Шајковића „Словенски Клуб у Београду“ који је изишао у 27. бр. нашега. листа.

„Горски. Бијенац“ на мађарском језику. Др. Веселин Ђисаловић, професор на срп. вел. ан ата, у Новом Саду, превео је на мађарски језик „Горски Вијенац.“

Прошлога је месеца прослављена у целој Русији са великом свечаношћу педесетогодишњица од смрти Н. ВБ. Гогоља, који је, напоредо са Пушкином, обележио нов правац у руској литератури. Док је Пушкин био песник естетичке стварности, јер се одушевљавао оним што је у њој лепо и узвишено, Гогоља је његов темпераменат упућивао да износи из ње на видик оно што је ниској, тривијално. У својим Мртвим душама сам је на једном месту повукао красну паралелу између песника идеалисте који у својим делима износи само оно што је узвишено и хумористе који Će осмељује, „крепком руком неумољива скулптора, рељефно и живо истаћи, свима на видик, сву страшну, лирљиву глиб од тричарија које нам живот епутавају са свих страна.“ Његова су дела и данае примеј за углед како треба емехом лечити што у животу и друштво није добро“. Неправедни су, вели, они који говоре ла смех смућује! Смућује само оно што је мрачно. а смех је светао. Много би што шта емутило човека, ако би се представио у својој наготи; озарено пак снагом смеха. уноси умирење у душу. Немају право који говоре ла смех не утиче на оне против којих је управљен. Не, потемеха се плаши чак пи онај којп се иначе ничега на свету не плаши, а насмејати се таким добрим, светлим смехом може само душа у дубини својој добра.“

Таквим је смехом, у коме је главпа му одлика. заражавао Гогољ стаје читаоце износећи им на видиг оскулацу образовања и моралну немоћ сувременога му друштва, чије је тривијалне стране умео, као прави уметник. репродуковати „кроз видљиви свету смех и невидљиве, пезнане сузе“ У основи је његова смеха туга која олаје човека пуна љубави према ближњима. Својим делима. У