Srpski književni glasnik

Ђ62 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— Историска, рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем и погледа ме преко својих наочара тупим, уморним погледом.

— Ви се бавите историјом 7

Ja?! узвикну министар с нешто љутње у гласу... То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, п то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и погледа ме прекорно.

— Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној науци, рекох учтиво да бих колико толико оправдао свој малопрешњи запета неразмишљени поступак.

— Не само важна, господине мој, већ најважнија, разумете ли, најважнија! узвикну одушевљено министар и погледа ме значајно, испитујући.

— Сасвим тако! рекох.

— Ето видите, опет ће министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, како то износи мој колега министар грађевина.

— А и он је петорик7 прекидох га питањем.

— Надри-историк. Он својим радом на тој науци само штете лоноси. Узмите само, па читајте његове погледе поводом тога питања о старој граници наше земље, па ћете видети колико ту има његовога незнања, па чак, ако хоћемо право, и непатриотизма.

— Шта он доказује, ако смем знати упитам га.

— Не доказује он ништа, господине мој! Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мирном савешћу полагати право на земљиште до више Крадије. Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи 7 узвикну министар љутито с праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом.

— Неизмерна штета! узвикнем и ја као пренеражен том страхотом која би постигла целу земљу због незнања и неразумевања министра грађевина.